uto, 11. listopada '05 u 07:58
Dečki, dečki, previše igrate one ratne igrice. Trebate k'o ja sanjati lijepe snove, uglavnom se događa ljeti, ja na nekoj plaži, kupam se, sunčam, ljenčarim, ništa se ne događa... stvarno sanjam dosta snova tog tipa. A jutros me budilica probudila iz jednog sna koji mi je tako glup da se još i sada smješkam što moj mozak može izmisliti
Dakle, uvod sna je opet na plaži, nekakva zabava je u điru (ne sjećam se točno), ali na kraju se sretnem s mojom mamom koja mi govori da joj pomognem pospremiti apartmane za turiste i tako mi to obavimo, turisti došli i sad je jutro, ja i mama u kuhinji, ja u donjem rublju i kuhamo kavu, kada neko pokušava ući na vrata. Ja otvaram i vidim nekog tipa, onako onižeg, debeljuškastog, niš naročito, i on hoće ući u kuhinju, ja držim vrata i nedam mu ući, a on uporno viri i govori da što se sramim, pa u gaćama sam, nisam gola. Ja odgovoram da tko je on, mi se ne poznamo, zašto da mu otvorim, a on odgovara da se mi ustvari dobro poznajemo. Dok on to govori ja proroštam po sjećanju i, stvarno, mi se poznajemo jer sam... jelte,imala susret s njim i uopće nije bio loš
I tako, dok se ja sramim, pred tipom jer sam ga zaboravila i pred mamom što uopće imam posla s takvim, da ne kažem nepriličnim tipom, zazvoni budilica i zato se ja još sjećam sna. U slijedećem trenutku već sam razmišljala da li ja stvarno poznam tog tipa i odahnula sam jer je to bio samo san